Pravilno ih popraviti podrazumeva rasklapanje spojeva, čišćenje
od lepka, povećanje rupa i čepova na sledeću meru, lepljenje, sklapanje i to je
to. Svako odstupanje od ovakvog postupka je fuš.
Dakle, ne vredi ušpricavati još lepka u rasušen spoj. Ne vredi spojeve šrafiti, kucati eksere ili bušiti drvene tiple.
Dakle, ne vredi ušpricavati još lepka u rasušen spoj. Ne vredi spojeve šrafiti, kucati eksere ili bušiti drvene tiple.
No, neretko i pored najbolje namere, nije moguće posao
odraditi kako treba a da ne bude skuplja dara od mere.
Evo i zašto: Kada se stolica rasuši / rasklima, ne popuste svi
spojevi. Da bih je rasklopio, moram i neke zdrave spojeve da rastavim. Današnje
stolice su bez izuzetka lepljene sa PVA
lepilom, a njega nije uvek moguće na brz i jednostavan način rastvoriti.
U retkim slučajevima (kao na fotografijama) kad ne moram baš svaki spoj da rastavim, ne može se raditi mašinski jer je spojevima teško prići, pa se mora uglavnom raditi ručnim alatom…
U retkim slučajevima (kao na fotografijama) kad ne moram baš svaki spoj da rastavim, ne može se raditi mašinski jer je spojevima teško prići, pa se mora uglavnom raditi ručnim alatom…
Tradicionalni lepak životinjskog porekla je bio mnogo bolji
jer je bio reverzibilan. Spojeve je bilo lako rasklopiti, a višak lepila nije
umanjivao jačinu spoja, kao kod današnjih PVA naslednika.
Cena napretka, šta ćeš.
No comments:
Post a Comment