Žaluzin vrata

Postoje različiti nazivi za ovaj tip vrata: grilje, šalokatre, persianeri, žaluzine, šaloni, žaluzije, šalaporke...i svi podrazumevaju isto- Rešetkasti kapci sa ukošenim letvicama kojima se reguliše propuštanje svetlosti i vazduha.

 

Kako bilo, na plakarima su kod nas prilična retkost. Periodično se pojavljuju imitacije sa zatvorenim prostorom izmedju platica. Naravno, time je izostavljena njihova glavna prednost- da omogućuju cirkulaciju vazduha, a sprečavaju ulazak prašine.

Majstori uglavnom ne vole da ih rade jer ima dosta posla oko bušenja simetričnih, kosih rupa u ramu i još poneki detalj oko falcova...

 

Kad se ugrade, bilo kao klizna ili obična, za klasu su bolja od svakih vrata od iverice ili mediapana. Kako funkconalno, tako i estetski. 

 

E, da. Malo su skuplja. Al' ne prave se plakari svakog dana.

Stolice. Ne volim da ih popravljam.

   Pravilno ih popraviti podrazumeva rasklapanje spojeva, čišćenje od lepka, povećanje rupa i čepova na sledeću meru, lepljenje, sklapanje i to je to. Svako odstupanje od ovakvog postupka je fuš.
Dakle, ne vredi ušpricavati još lepka u rasušen spoj. Ne vredi spojeve šrafiti, kucati eksere ili bušiti drvene tiple. 

No, neretko i pored najbolje namere, nije moguće posao odraditi kako treba a da ne bude skuplja dara od mere.

Evo i zašto: Kada se stolica rasuši / rasklima, ne popuste svi spojevi. Da bih je rasklopio, moram i neke zdrave spojeve da rastavim. Današnje stolice su bez izuzetka lepljene sa PVA  lepilom, a njega nije uvek moguće na brz i jednostavan način rastvoriti.
U  retkim slučajevima (kao na fotografijama) kad ne moram baš svaki spoj da rastavim, ne može se raditi mašinski jer je spojevima teško prići, pa se mora uglavnom raditi ručnim alatom…

Tradicionalni lepak životinjskog porekla je bio mnogo bolji jer je bio reverzibilan. Spojeve je bilo lako rasklopiti, a višak lepila nije umanjivao jačinu spoja, kao kod današnjih PVA naslednika.

Cena napretka, šta ćeš.